НАГРАДА

„ЗЛАТНИ БЕОЧУГ”, ВИСОКО ПРИЗНАЊЕ КУЛТУРНО-ПРОСВЕТНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ СРПСКЕ ПРЕСТОНИЦЕ, ДОДЕЉЕНО „ПРИНЦИП ПРЕСУ”, ИЗДАВАЧУ „НАЦИОНАЛНЕ РЕВИЈЕ”
Трајни допринос култури Београда
„Ако би се поређала имена досадашњих добитника, видело би се да је то именик оних кроз које се наша култура диже до размера првих европских метропола”, речено је на свечаној додели у Народном позоришту. „Како је њима додељена ова награда, тако су и они додељени њој и оволико јој подигли углед”

Већ 53 године Културно-просветна заједница Београда једна је од најзначајнијих институција културе у српској престоници, а већ скоро четири деценије, од 1970, она сваке године додељује угледну награду „Златни беочуг” за трајни допринос култури Београда. Тако је било је и овог пролећа, 10. априла 2009, на великој свечаности у Народном позоришту, најстаријем културном здању Београда. Културно-просветна заједница престонице – „највиша и обједињујућа престоничка организација делатника културе, свих врста уметничког стварања, науке и просвете”, тај „парламент културе са више десетина хиљада делатника” – и овога пута окупила је елиту културе Београда.

Овогодишњи добитници „Златног беочуга” на свечаној додели у Народном позоришту

За Националну ревију и њеног издавача, „Принцип Прес”, био је то посебно важан дан, јер су се и сами нашли међу тим великанима српске културе.
– Ако је култура највиша свест једног народа о себи, одраз његових највиших постигнућа, веровања, традиције и тежњи, ми се на ту свест непрекидно позивамо и подстичемо је – рекао је у поздравној беседи Милован Витезовић, председник Културно-просветне заједнице Београда. – Култура је највиши доказ нашег постојања и нашег опстајања, али и утврђивање нашег места међу другим културним народима. Стратегија опстанка народа, уз бригу о потомству, остварује се културом, дакле, образовањем, науком и уметношћу. Могу пристрасно рећи: ми, срећом, имамо сјајну културу и наш град на том плану стоји часно међу европским метрополама, иако смо у односу према култури стигли до нулте тачке. Јавни однос према нашој култури и културним институцијама мора да нас забрине и као народ и као појединце, јер је то дугорочно питање опстанка. То ће бити главна тема великог заседања нашег парламента културе које у овој години планирамо и припремамо. Одговорно ће бити размотрено и да ли ова светска криза значи промену светске културне парадигме.

Милутин Игњатовић, директор ЦИП-а, председник жирија
Оља Ивањицки и директор „Принцип Преса” Мишо Вујовић

Идејни творци награде „Златни беочуг”, најпрестижнијег признања за трајни допринос култури Београда, као и „Изванредног златног беочуга” за животно дело, су песник Васко Попа, који јој је име дао, сликар Радомир Стевић Рас, који је признање ликовно обликовао, и културни радник и музеолог Јефто Јефтовић, који је поставио статут.
– Признања су заиста златна и нематеријална – додао је Витезовић. – Ако би се поређала сва имена досадашњих добитника, видело би се да је то именик оних којима се наша култура диже до размера првих европских метропола. А ако би се правила књига састављена од савесних и критичких образложења за сваког добитника ове награде, она би представљала својеврсну савремену енциклопедију културе, уметности и науке Београда. Око пет стотина добитника представља, заиста, прве људе ове престонице. Како је њима додељена ова награда, тако су и они додељени њој и оволико јој подигли углед.

Милован Витезовић, председник КПЗ Београда

Како је култура у највишем смислу потребнија моралном стању народа од било каквог материјалног стања, рекао је Витезовић, наши добитници су се показали као велики чувари моралне стабилности у овом тешком времену.
– Господо добитници, ви сте овом приликом наш избор, да у овом часу будете понос наше културе. Наш научник Милутин Миланковић сматрао је да су дела науке и уметности намењена не само савременицима, већ и поколењима и вечности. И ове „Беочуге” додељују вам савременици у наше име, али и у име поколења. Молимо вас, тако их примите. Ви сте данас светлост у нашим очима и радост у нашим мислима. Примите „Златне беочуге” као захвалност целог нашег народа за све што сте урадили и као обавезу да то радите и у будуће. Срећно! На многаја љета!

***

Добитници
„Изванредни златни беочуг” за животно дело добили су проф. др Смиља Аврамов, академик сликар Владимир Величковић, академик др Владета Јеротић, професор и диригент Даринка Матић Маровић, те (за укупан допринос) Факултет драмских уметности и „Сава центар”.
„Златни беочуг” за трајни допринос култури Београда, уз издавачку кућу „Принцип Прес” (и Националну ревију), добили су позоришни редитељ Слободанка Цаца Алексић, културни мецена Бранислав Баћовић, теолог проф. др Радован Биговић, Задужбина „Доситеј Обрадовић”, позоришни продуцент проф. др Милован Здравковић, филмски критичар и драматург Божидар Зечевић, архитекта проф. Владимир Костић Дивац, композитор Корнелије Бата Ковач, глумци Тома Курузовић и Никола Симић, књижевници Александар Чотрић и Зоран Милисављевић, књижевник и преводилац проф. Иво Мунћан, опера и театар „Мадленијанум”, новинар Веља Павловић, драмски писац Лале Павловић, продуцент Милена Стојићевић, оријенталиста проф. др Дарко Танасковић, сликар Радован Трнавац, Филхармонија младих „Борислав Пашћан”, уметнички директор мр Даница Томковић.

***

Образложење
„Београдска издавачка кућа ,Принцип Прес’ је један од несумњивих лидера српског издаваштва у области неговања националне културне и духовне баштине, представљања туристичке понуде, поправљања имиџа и ребрендирања Србије. Својом укупном издавачком продукцијом, на српском и више светских језика, врхунски опремљено и дизајнирано, ,Принцип Прес’ доследно представља лепо лице Србије”, каже се, поред осталог, у образложењу награде додељене нашој кући. „У свим издањима ,Принцип Преса’ (на укупно седам светских језика, досад), као и у бројним акцијама и кампањама ове издавачке куће,  Београд је имао централно место – и речју, и фотографијом, и симбологијом, и духом. Двомиленијумска култура Београда, све његове епохе и владаоци, ствараоци и дела, палате и храмови, слике и ведуте, стилови и људи, и једна непрекидна племенито носталгична хроника културе и историје овог града.”